U nedelju ujutru četrdeset četvoro osnovaca iz Štrpca i Goraždevca oprostilo se kroz smeh i suze od svojih novosadskih vršnjaka. Nakon što su sedam dana proveli u glavnom gradu Vojvodine i stekli nove prijatelje, prepuni utisaka vratili su se kući. Oni su deo projekta “Svim srcem za osmeh deteta”, koji organizuje Udruženje građana “Novi Sad”. Akcija traje već šest godina i realizuje se kroz posetu đaka sa Kosova i Metohije i njihovom boravku u domovima ovdašnjih učenika.
Deci iz osnovnih škola “Staja Marković” iz Štrpca i “Janko Jovićević” iz Goraždevca (Opština Peć) domaćini su bili vršnjaci iz škola “Žarko Zrenjanin” i “Svetozar Marković Toza”. Tokom nedelju dana oni su u pratnji nastavnika i volontera obeležili školsku slavu Sveti Sava, posetili Petrovaradinsku tvrđavu i Sremske Karlovce. Obišli su Srpsko narodno pozorište i Teatar mladih “Mišolovka” gde su videli kako se glumci pripremaju za predstave i saznali su kakav je osećaj kada stavite periku i lažnu bradu. Išli su u bioskop, klizali se na otvorenom i proveli su nekoliko sati u igraonici. Gradonačelnik im je priredio prijem u Gradskoj kući, a otkrili su i kako izgleda unutrašnjost Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine. Uživali su u lepotama Fruške gore, a bili su u prilici da igraju stoni tenis sa Borislavom Perić Ranković i njenim kolegama u klubu “Spin” na Spensu. Učestvovali su u radionicama i slušali predavanje o sajber bezbednosti. Jedan dan bio je izdvojen za posetu Beogradu i obilazak muzeja “Iluzije, “Nikola Tesla” i “Nauke i tehnologije”, ali i fudbalskom stadionu Marakana.
Direktor Osnovne škole “Staja Marković” iz Štrpca, Čedomir Nikolić, vojni rok je služio u Novom Sadu pre dve i po decenije i kaže da mu je ostao u lepom sećanju. Za Novosađane i, generalno, za Vojvođane kaže da su najgostoljubiviji u Srbiji.
– Svi su se maksimalno trudili da deca vide što više i aktivnosti su trajale ceo dan. Mi smo došli u posetu sa trideset učenika, a u Štrpcu imamo oko hiljadu osnovaca. Život kod nas je dobar, odnosno bolji od većine drugih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji. Ljudi žive lepo jer u tom getu postoji sloboda kretanja, pošto se radi o opštini sa većinskim srpskim stanovništvom. Imamo najveći broj visokoobrazovanih, jer puno ulažemo u školovanje. Obrazovanje se stiče u Kosovskoj Mitrovici, ali neretko i u drugim obrazovnim centrima Srbije, pa tako i u Novom Sadu. Projekat “Svim srcem za osmeh deteta” će sigurno pomoći da mladi nastave školovanje možda baš i ovde kod vas – rekao je Nikolić.
Međutim, nije ista situacija u svim mestima sa srpskim stanovništvom na KiM, a Goraždevac je jedno od najizolovanijih sela. Nastavnica matematike i informatike Tamara Petrović iz Osnovne škole “Janko Jovićević” dovela je u Vojvodinu četrnaest đaka.
– U samom Goraždevcu život je lep. Tamo sam odrasla i volim ga, kao što volim celu Metohiju. Svi moji su tamo, to mi je u srcu, ali nažalost nema perspektive i ljudi odlaze. U najgorim vremenima, ’99. godine, bilo nas je oko hiljadu, a sada nas ima 400 što dovoljno govori. Prvi srpski grad je na 86 kilometara od nas, a to je Kosovska Mitrovica. U Novom Sadu nam je bilo divno i učenici ne mogu da izdvoje šta im je bilo najlepše, ali lično smatram da su to ljubav i prijateljstvo između vršnjaka. Naša deca dole nisu u finansijskoj oskudici i imaju prilike da putuju, ali nedostaje im upravo ovakva vrsta druženja i to će pamtiti zauvek, a to znam iz ličnog iskustva jer sam kao maturant bila u vašem gradu i te trenutke i dalje pamtim. Novosađani su bili srdačni, nismo bili napadani pitanjima koja bi nas uznemiravala i svi su bili obazrivi prema našoj situaciji na KiM – objašnjava Tamara.
Mlada nastavnica je posebno istakla predavanje Igora Jurića o sajber bezbednosti. Primetila je da je film koji su tom prilikom pogledali dirnuo njene đake i verovatno naterao da se zamisle o svojim postupcima na internetu.
Među osnovcima iz Goraždevca bila je i Miljana Zlatičanin. Prvu posetu najvećem gradu Vojvodine ocenila je kao odličnu.
– Sve mi se dopalo. Na radionici i predavanju sam puno toga novog naučila. Stekla sam nove prijatelje i održavaćemo kontakt preko društvenih mreža. Osmi sam razred i planiram da upišem gimnaziju u Goraždevcu. Neki kažu da je život kod nas težak, ali meni je lepo i ne bih ga menjala – kaže Miljana.
Lazar Dobrosavljević je učenik šestog razreda škole iz Štrpca i do sada nije imao priliku da dođe u Novi Sad.
– Bilo je divno jer smo obišli mnoga mesta. Sremski Karlovci su me posebno oduševili svojom lepotom, a u Beogradu su me fascinirali muzeji. Najviše smo se zabavili u igraonici i tamo sam se prvi put oprobao u kuglanju. Imam dosta novih drugara i bićemo u vezi preko interneta – rekao je Lazar.
Jedan od domaćina bio je Ilija Evander, učenik Osnovne škole “Žarko Zrenjanin”, koji je drugi put primio u svoj dom vršnjake sa Kosova i Metohije i kazao je da namerava da nastavi sa tom tradicijom.
Prema rečima Gorana Bajšanskog, predsednika Udruženja građana “Novi Sad”, polako se povećava broj dece u programu “Svim srcem za osmeh deteta”. Do sada su doveli učenike iz Štrpca, Lipljana, Donje Gušterice, Gračanice i Goraždevca. Istakao je da ne treba zaboraviti ni činjenicu da su pre nekoliko godina i Novosađani počeli da uzvračaju posete.
– Sada već više đaka dolazi sa KiM i trudimo se da ih dovedemo iz raznih mesta i opština. Želimo da jedni upoznaju kulturu severa, a drugi juga Srbije. Na taj način se učvrščuju veze među njima i ono što je najbitnije, stiču se nova prijateljstva – kazao je Bajšanski.
Poznati sportista je rekao da su akciju prodržili i fizička i društveno odgovorna pravna lica, kao i Grad Novi Sad.
Članovi udruženja su posebno ponosni što je ove sezone, među volonterima koji su brinuli o đacima, bilo i šestoro srednjoškolaca koji su ranijih godina primila decu u svoje domove i ostali u kontaktu sa novim drugarima.
Jedan od njih bio je Vukašin Ristić, učenik prvog razreda srednje elektrotehničke škole. Mladi Novosađanin je pre dve godine kao osnovac ugostio dečaka iz Opštine Lipljan.
– Sećam se da su nam u školi rekli za projekat “Svim srcem za osmeh deteta”. Nisam se zainteresovao, ali sam informaciju preneo mami. Ona je rekla da je to dobro i da ćemo primiti dete tokom posete. Tada je došao Aleksa i postali smo drugari, a iste godine smo uzvratili posetu i prvi put otišli dole kod njih. Bio sam fasciniran jer sam mogao da vidim sopstvenim očima sve ono o čemu sam godinama učio iz istorije. Visoki Dečani su mi se posebno urezali u pamćenje. Sa Aleksom sam ostao u kontaktu, a sada sam odlučio da budem volonter jer mi se svideo program i ljudi koji rade na njemu. Kada sam prvi put primio vršnjake tek tada sam shvatio da je dosta dece na Kosovu i Metohiji izolovano. Dolazak u Novi Sad pamte za ceo život i sviđa im se sloboda kretanja. Te prve godine nisu mogli da poveruju da možemo ostati napolju duže, tamo na Kosovu ipak postoji neki strah – kaže Vukašin.
A cela ideja o projektu je još pre više godina potekla od Vanje Božića i Ivane Radojčić koji su imali želju da olakšaju svakodnevnicu mališanima na Kosovu. Realizacija je počela nakon što su ideju izložili Udruženju građana “Novi Sad”.
– Od prve posete do danas, prošlo je dosta autobusa u oba pravca tokom uzajamnih poseta. Ljudima koji žive na KiM mnogo znači to što znaju da deca odavde misle na njih i da su svesna u kakvoj situaciji se nalaze – kaže Božić i nastavlja:
– Želim da ovim aktivnostima dođemo do toga, da jedna nova generacija, sa svojim intelektom, obrazovanjem i ljubavlju, uspe da unapredi celu ovu situaciju u kojoj se nalazimo. Nadam se da će oni ostvariti mogućnost da deca sa Kosova i Metohije ne moraju samo da razmišljaju o tome kako će i gde da obezbede svoj život, već da će to moći da urade u mestima u kojima se danas nalaze. Ali, ako ti mladi odluče da dođu u Novi Sad, želim da onda imaju drugare koji će im svesrdno pomoći u tome da se što bolje snađu u ovom našem predivnom gradu i da ostvare jednu zavidnu karijeru – rekao je Božić.
Novosadski Info / mojnovisad.com (Aleksandar Jovanović)