Kada je prošle sedmice “Dnevnik” objavio vest da je, posle sednice Upravnog odbora, Vojislav Gajić podneo ostavku na mesto predsednika Fudbalskog kluba Vojvodina, podigli su se veliki talasi na novosadskom parčetu Panonskog mora.
Gajić je odmah potom otišao na službeni put u inostranstvo, a zvanični, ali i neoficijelni krugovi, pokušali su da pronađu razloge koji su doprineli takvoj njegovoj odluci. U utorak smo ponovo bili u prilici da sednemo “oči u oči” s prvim čovekom “Stare dame” i da s njim porazgovaramo na tu temu.
Posle sednice Upravnog odbora, na kojoj je, kako to i pripada ozbiljnom klubu, sumiran rad i učinak u prošloj sezoni, podneo sam ostavku. Sagledao sam situaciju: Vojvodinu očekuju ozbiljne stvari kada je u pitanju igranje u Evropi, domaćem prvenstvu i Kupu Srbije, a uz to je prisutna i ukupna negativna situacija s koronavirusom. S druge strane, imamo tu prednost da nas samo tri utakmice dele od plasmana u grupnu fazu Lige Evrope, što bi bilo ostvarenje sna svih onih kojima je naš klub prirastao uz srce. Jednom rečju, pred nama je naporna godina, a po mojoj projekciji, od prvog dana bi upuštanje u ozbiljnu bitku za osvajnje titule prvaka države bilo prioritet, kao i pokušaj da odbranimo trofej u Kupu. U Ligi Evrope mogli bismo da stignemo do grupne faze, jer imamo dobru ekipu, dobro se s njom radi i, uz određena pojačanja koja smo baš tog dana definisali sa šefom stručnog štaba Nenadom Lalatovićem i koja nisu sporna, stvorili bismo preduslove za takve domete.
Šta vas je onda opredelilo da, mimo svih očekivanja, podnesete ostavku?
Dosta se spekulisalo o razlozima zbog kojih sam povukao takav potez, pa su se pojavile indicije o porodičnim uzrocima i slično, što nema veze. Da budem sasvim jasan: razlozi su isključivo vezani za poslovnu sferu, jer sada jako puno obaveza imam u inostranstvu i primoran ću biti da zbog toga često odsustvujem. U prošloj sezoni ljubav prema Vojvodini me je motivisala da izdržim, ali se sada poslovne obaveze moje kompanije “Aleksandar gradnja” i njenih ćerka-firmi u inostranstvu u velikoj meri povećavaju. Sledi nam specifična sezona u kojoj imamo obavezu da opravdamo sve ono što smo postigli u godini za nama, a moja, slobodno mogu da kažem – opsesija jeste stvaranje evropske Vojvodine. Ukoliko bismo ušli u grupnu fazu, bilo bi to svetsko čudo, a sve nam se, tako da kažem, sada nacrtalo. Ne mogu, međutm, da budem na tako važnoj funkciji, a da obavezama ne mogu da odgovorim sa 100 odsto posvećenosti. U svakom slučaju, pozicija u kojoj sam nije jednostavna i zbog toga sam i rekao da ćemo još videti šta će se događati kada je reč o ostavci koju sam podneo.
Da li je vaša ostavka neopoziva ili ne?
Moja ostavka je na stolu i nije neopoziva. Nemam problem s Vojvodinom kao klubom, niti sa ljudima iz Upravnog odbora i Skupštine, ili navijačima. Naprotiv! Zbog toga mi je bilo teško da kažem da je ostavka neopoziva, jer njoj nije doprineo nekakav revolt ili nešto slično. Imam odlične relacije s gradskom upravom i gradonačelnikom s kojim sam prijatelj, sa “Srbijagasom” i direktorom Dušanom Bajatovićem s kojim se znam već 30 godina i sve to funkcioniše besprekorno, kao i s navijačima.
Pa, u čemu je onda problem?
Problem imam sam sa sobom. To je ključ! Očekujem da na Skupštini, kluba koja će uskoro da usldei, ljudi razumeju moje razloge i da razgovaramo o ostavci. Do poslednjeg sekunda biću predsednik i izvršavaću apsolutno sve obaveze koje kao takav imam. Bio bih najsrećniji da dođe novo rukovodstvo i novi predsednik i da dogodine osvoje titulu, a ja bih im prvi na tome čestitao. Volim izazove, a njih će biti.
Na skali od jedan do deset, koliko ste u ovom trenutku otišli iz FK Vojvodina?
Po mom osećaju: pola-pola – istakao je Gajić. – Kad pogledam na ono što smo već uradili, a onda i na viziju koju imam, osećam da imam veliku podršku da ostanem i da pokušamo da dosegnemo ono što svi želimo. To zadovoljstvo niko ne može da mi plati. Nažalost, vreme koje mi je potrebno za klub, ponoviću, trenutno nemam. Slede mi brojni kontakti i razgovori s ljudima koji možda bolje sa strane sagledavaju celokupnu situaciju. Puno smo postigli u sezoni iza nas, jer trofej Kupa koji smo osvojili u Nišu pokazao je snagu kluba i tima i to je nešto na šta sam više nego ponosan. Zato mi nije svejedno da odem, jer imamo baš velike šanse da postignemo istorijski uspeh, uz energiju koju posedujemo. Pred nama je izazov, a znate i sami da izazove volim.
Da li to znači da ste prelomili, ili se konačna odluka još uvek “krčka” u vama?
U ovom trenutku se još uvek borim sam sa sobom. S jedne strane, imam ogromne poslovne obaveze, priča u tom delu se jako proširila, a s druge strane, tu su ljudi iz kluba koji kažu – važno je da si tu, a ja znam da to nije baš tako. S fudbalom živim 24 sata i svestan sam da sve brzo može da isklizne iz ruku ako niste prisutni. Bojim se da ću se u jednom momentu raspasti, jer prosto je nemoguće da se sve ovo o čemu govorim postigne.
Ipak, kao čovek s vizijom, a u trenucima kada ste došli blizu toga da je pretočite u delo, nekako je nelogično da se povučete?
Slažem se, kažem to i samom sebi. A onda, opet, ne vidim kako to da pronađem nedostajuće vreme. Moža će neko od ljudi koji učestvuju u životu kluba, neko, ne znam, pronaći formulu koju ja u ovom trenutku ne vidim, a da to ima smisla.
Čini nam se da, na osnovu ovoga, niste definitivno podvukli crtu ispod predsednikovanja u “Staroj dami”?
U Vojvodini nikada neću, kako ste to vi rekli, podvlačiti crtu. I ranije kada sam iz nje odlazio uvek sam govorio da ću se vratiti da pokušam da napravimo rezultat. Budite uvereni da, ukoliko se ne pronađe zamena, neću sutra napustiti klub, ali na angažovanju nekih novih ljudi u danima koji slede moramo intenzivno da radimo, jer sve ovo ne može da traje beskonačno.
Kada može da se očekuje sednica Skupštine kluba?
U najkraćem roku, jer interes kluba je da se ona što pre održi i pronađu prava rešenja, najbolja za Vojvodinu – rekao je Vojislav Gajić, predsednik FK Vojvodina, u ostavci.
Novosadski Portal / Dnevnik / Foto: Dnevnik