Miletić, kako ga većina sugrađana naziva, već decenijama je mesto susreta svih generacija. „Vidimo se kod Miletića” poznata je odrednica, ne samo Novosađanima već i onima koji u naš grad dolaze, bez obzira da li je reč o randevuu, bežanju sa časova, odlasku u bioskop, mitingu, protestnoj ili pak običnoj šetnji.
Doživeo je i video mnogo toga, pred njegovim očima rađale su se i završavale mnoge ljubavi, ali je očišćen i sređen Miletić stajao na kiši sam. Da li zbog padavina ili pak epidemiološke situacije, juče nije bilo susreta i većih druženja.
Pogled na omiljeno mesto za sastanke – Miletićev spomenik, donedavno su zaklanjale građevinske skele i ograda, ali su one ovih dana uklonjene. Za restauraciju i konzervaciju jednog od najpoznatijih simbola grada izdvojeno je 4,5 milona dinara, a nadležni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture taj posao poverili su firmi „Granit–Liješće” iz Sremske Mitrovice, koja monumentalno Meštrovićevo delo sređuje po nacrtima projektantskog biroa „SM”. Konzervatorskim projektom predviđeno je uklanjanje svih naslaga s bronzane skulpture visine pet metara, te restauracija mehaničkih oštećenja i popunjavanje spojnica na postamentu, kao i zaštita obnovljenog spomenika silikonskim premazom.
Podsećanja radi, monumentalno Meštrovićevo delo posvećeno Svetozaru Miletiću (1826–1901), jednom od najznačajnihi Srba u Hazburškoj monarhiji u 19. veku, advokatu, poslaniku, gradonačelniku Novog Sada, vođi srpskog naroda, proglašen je za spomenik kulture 1948. godine, a devedesetih godina prošlog veka i za spomenik od velikog značaja. Inače, bronzana skulptura je na Trg slobode postavljena 1939. godine, a s tog mesta je za vreme Drugog svetskog rata uklonjena, ali je već 1944. tu vraćena. Na novi postament od sivog mermera vajar Pavle Radovanović uklesao je, 1951. godine, tekst: „Svetozar Miletić 1826–1901. rad Ivana Meštrovića 1939”.
Novosadski Info / Dnevnik / Foto: Grad Novi Sad