Novi Sad nema akcioni plan za inkluziju Roma; nema ili je netransparentan plan urbanističke regulacije romskih naselja; sve što se dešava u vezi Roma je sporadično ili ima karakter incidenta, Grad ne aplicira na konkurse i ne koristi domaće i međunarodne fondove za pomoć Romima; retko, ili nikada se ne ulazi u romska naselja; romska deca nisu ravnopravno uključena u sistem predškolskog i školskog obrazovanja – izneo je nedavno u sedištu Ekumenske humanitarne organizacije sociolog Nenad Vladisavljev iz Udruženja romskih studenata. Za dve godine 2.440 ljudi je koristilo neku od ovih usluga pomoći: Njih 1.030 psihološku, 551 čovek pravnu, a usluge socijalnog radnika zatražilo njih 539.
Pored neuslovnih za život, zapuštenih, prljavih i komunalno neopremljenih, nelegalnih naselja, osnovni problem je nemogućnost pribavljanja ličnih dokumenata. Neposedovanje ličnih dokumenata je, najčešće, posledica nemanja adrese, odnosno nemogućnosti prijavljivanja prebivališta. Na adresu Centra za socijalni rad moguće je prijavljivanje samo lica koje nikada nije imalo dokumenta. Ako nema dokumenata, nema ni dostupnosti bilo kog prava – na obrazovanje, i školovanje, socijalne i zdravstvene usluge.
Osim osnovne škole “Duško Radović”, koju pohađa oko 500 romske dece, ostale dve gde ide veći broj njih – “Dositej Obradović” i “Jožef Atila” – nisu spremne na saradnju – izjavila je psiholog Vinka Žunić. Ona je posebno naglasila da ne postoji sistemska podrška ranom obrazovanju i da romska deca vema retko, ili nikada ne dobiju mesto u vrtiću, jer su prebukirani. – U Velikom ritu ima dece koja nikada nisu bila u školi – one koje nemaju u evidenciji jer nemaju dokumenta, ne mogu ni da pozovu na testiranje za polazak u školu. Ima i slučajeva kada roditelji ne šalju decu redovno u školu.
O raseljavanju i „Čistoći”
Između ostalog, čulo se da se među stanovnicima romskih naselja širi panika da će biti raseljeni, a mnogi od njih tada ostaće i bez uyerice u kojoj žive, jer su za pravni sistem nevidljivi. I dok je gradska koordinatorka za romska pitanja Radmila Zećirović izjavila da raseljavanja još dugo neće biti, arhitektica Mirela Radojević iz Zavoda za urbanizam iznela je da će ove ili sledeće godine početi priprema planske dokumentacija za tu svrhu. Predstavnica “Čistoće” iznela je primere dobre prakse i uspešne inkluzije Roma, rekavši da većinu zaposlenih u ovom preduzeću čine Romi, dobri su radnici, imaju redovna i pristojna primanja, svi imaju lična dokumenta, zdravstvenu zaštitu, školuju decu, a da im u svemu tome svesrdno pomaže uprava preduzeća.
Ostaje se u začaranom krugu siromaštva jer u 90 odsto romskih porodica nema ni jedne zaposlene osobe, a oni su najmlađa i najneobrazovanija populacija u Vojvodini – rekla je socijalna radnica Julkica Stefanović, koja je govorila i o čestom neodazivanju i reakcijama gradskih službi – kad iz romskih naselja dobiju poziv za gašenje požara, ili poziv za pomoć zbog nasilja u porodici…
Izloženi primeri kazuju da i dobro i loše zavisi od aktivnosti i volje pojedinaca, a da sistem za rešavanje ne funkcioniše čak i ako u nekim službama postoji. Očigledan primer za to je reakcija gradske koordinatorke za romska pitanja, koja je iznela da se treba njoj javiti ako se pojavi problem s upisom dece u vrtić, kao i da je gradonačelnik reagovao, obećao i pomogao da se neki ljudi zaposle u “Čistoći” i tako obezbede redovna primanja i egzistenciju.
B. Opranović / dnevnik.rs
Ostale vesti možete pročitati ovde.